Postoji jedno dete koje roditelji retko prijavljuju na savetovanje: ono koje nikome ne pravi problem.
Uvek pristane. Nikada se ne buni. Podeli igračku i kad neće. Ostane duže u igri iako je umorno. Kaže „svejedno mi je“ i kad mu nije svejedno. Sa strane izgleda kao vaspitano dete. Iznutra je dete koje je naučilo da je najsigurnije kada nikome ne smeta.
Zašto je „ne“ teško
Deci je odbijanje teško iz tri razloga, i sva tri smo mi odrasli učestvovali da nastanu:
- Uči se da je poslušnost isto što i dobrota. Kada dete godinama čuje da je „dobro“ onda kada posluša, teško mu je da poveruje da sme da ne pristane.
- Plaši se posledice po odnos. „Ako kažem ne, neće me zvati sledeći put.“
- Nema rečenicu. Zna da ne želi, ali ne zna kako se to kaže bez svađe.
Granica nije drskost. Granica je rečenica koju dete izgovori umesto da se povuče ili eksplodira.
Četiri koraka koja rade
1. Odvojite osećanje od ponašanja
„Vidim da ti nije prijalo kada te je gurnuo.“ Dete prvo mora da prepozna da je nešto ne pre nego što ga izgovori. Mnoga deca preskoče taj korak jer su naviknuta da odmah pređu na prilagođavanje.
2. Dajte mu konkretne rečenice
Apstraktno „postavi granicu“ detetu ne znači ništa. Konkretno mu znači:
- „Ne želim to da radim.“
- „Stani, ne sviđa mi se kada mi tako govoriš.“
- „Mogu da ti pozajmim, ali mi vrati danas.“
- „Ne mogu sada, možemo sutra.“
Uvežbajte ih kod kuće naglas, kroz igru uloga. Deci je mnogo lakše kada im rečenica već „stoji u ustima“.
3. Dozvolite „ne“ i vama
Ovo je najteži deo. Ako dete sme da kaže ne samo drugima, a kod kuće se svako odbijanje tumači kao bezobrazluk, poruka je zbunjujuća. Ne mora svako „neću“ da bude prihvaćeno — ali može da bude čuto:
„Razumem da ne želiš da ugasiš tablet. Ipak je vreme za spavanje. Možeš da budeš ljut zbog toga.“
Dete tada uči nešto ključno: da granica može da postoji i da odnos preživi.
4. Ne spašavajte prerano
Kada roditelj svaki put umesto deteta kaže „on to ne želi“, dete ostane bez vežbe. Prvo mu dajte priliku, pa tek onda podršku: „Hoćeš ti da mu kažeš ili da kažemo zajedno?“
Šta kada dete kaže „ne“ i bude mu teško
Biće. Nekada će ga drug zaista preskočiti sledeći put. To je trenutak kada roditelji poklekne i kažu „vidiš, bolje je da si pristao“. Umesto toga, vredi reći:
„Znam da je bilo neprijatno. Ali ti si rekao ono što stvarno misliš. To je hrabro. Hajde da vidimo šta sada možemo.“
Dete tako uči da je neprijatnost prolazna, a poverenje u sebe trajno.
Kada je vreme za podršku sa strane
Ako primećujete da vaše dete gotovo nikada ne izrazi neslaganje, da se stalno prilagođava, da ga druga deca lako nagovore ili da posle druženja deluje iscrpljeno i tužno — to je dobar trenutak da neko sa strane vežba sa njim ono što kod kuće već pokušavate. Nekada je deci lakše da to prvo isprobaju sa nekim ko nije mama ili tata.